Reči koje ljudi pišu nepravilno

Proces standardizacije jezika je dug i mukotrpan. Reformu srpskog jezika je sproveo Vuk Karadžić, zalažući se da narodni jezik bude književni. On je prikupljao brojne narodne priče, zagonetke i umotvorine, te sastavio prvu srpsku gramatiku i rečnik. Pored toga, reformisao je i ćirilicu, a svima je dobro poznata rečenica: „Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano.” Ipak, na srpski jezik su uticali brojni narodi i pojedinci, seosko stanovništvo, dijalekti i prisustvo velikog broja pozajmljenica. Kada u tu kombinaciju ubacimo i padeže, gramatička pravila, pa i prisustvo interneta – neminovno je da je srpski jezik prošao kroz brojne izmene, međutim, mnoge od tih izmena nisu uvrštene u zvanične rečnike, priručnike i gramatike. U daljem tekstu ćemo navesti nekoliko primera reči koje ljudi ne pišu pravilno:

1. Rečca NE – večita boljka srpskog naroda. Rečca NE se piše ODVOJENO od glagola – ne idem, ne mogu, ne smem itd., osim u četiri slučaja – nisam, neću, nemam, nemoj. Piše se odvojeno od sadašnjeg i prošlog glagolskog priloga – ne gledajući, ne videvši, itd. Piše se spojeno uz imenice, prideve ili priloge – neznalica, nepismen, nerado, itd. Piše se spojeno uz glagolske imenice – nespavanje, neznanje, itd. A kad smo kod rečce NE, na internetu često možemo videti da se piše REČICA. Pravilno je REČCA.

2. Odvojeno se pišu rečce DA LI i JE LI, kao i rečca I TE KAKO i predloške veze sa ličnim zamenicama: SA MNOM, PREDA MNOM itd.

3. Često možemo videti: Obzirom da… ili S obzirom da… Pravilno je S OBZIROM NA (TO DA).

4. Pleonazmi, baš kao i rečca NE muče ovaj narod. Pleonazmi predstavljaju gomilanje reči istog ili sličnog značenja, a nema potrebe za tim. Često možemo čuti ili videti ČAK ŠTA VIŠE, a treba reći ili ČAK ili ŠTA VIŠE, nikako oba. Dalje: KAO NA PRIMER (kao i na primer imaju isto značenje, dovoljno je upotrebiti jedno), SIĐI DOLE (dovoljno je reći siđi), IZAĐI NAPOLJE (dovoljno je reći izađi).

5. Ispravne i pogrešne reči: SUMNJAM, a ne SUMLJAM; HVALITI - FALITI (obe reči imaju svoje značenje; hvaliti je pohvaliti nekog, a faliti je sinonim za nedostajati); INŽENJER, a ne INŽINJER, PROTESTOVATI, a ne PROTESTVOVATI; ŠESTSTO, a ne ŠESTO; EVRO, a ne EURO; OFTALMOLOG, a ne OFTAMOLOG; U REDU, a ne UREDU; PODSETITI, a ne POTSETITI; PREDSTAVLJA, a ne PRETSTAVLJA, I DALJE, a ne IDALJE, ODELJENJE, a ne ODELENJE, i još mnogo drugih primera.

6. Ispravno i pogrešno napisane pozajmljenice: ROLŠUE, a ne ROŠULE; RAJSFERŠLUS, a ne RAJFEŠLUS; REJON, a ne REON; NAHTKASNA, a ne NATKASNA; RENDGEN, a ne RENGEN; VOTKA, a ne VODKA itd.

I za kraj: PREVODILAC, a ne PREVODIOC; u množini PREVODIOCI. Uz kombinaciju sa brojem: DVOJE PREVODILACA, a ne DVOJE PREVODIOCA.